Пројекат наставнице Зорице Хелаћ са ученицима ОШ „Душан Јерковић“ из Инђије

КРУНИСАЊЕ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ виђено очима ученика

Ученици 4 одељења шестих разреда ОШ „Душан Јерковић“ из Инђије узели су учешће у обележавању овог значајног јубилеја под руковоством наставнице историје Зорице Хелаћ. Пројекат је почео да се реализује почетком другог полугодишта поделом задужења где су ученици могли сами да бирају једну од пет понуђених тема. Неки су одабрали две, па чак и три. Првог јуна се одржала завршна церемонија. У холу школе на паноима изложени су њихови радови.

Пројекат је презентован на http://www.sutori.com

www.sutori.com/story/krunisanjie-stiefana-prvovienchanogh-vidjieno-ochima-uchienika-f640

као и видео запис догађаја:

View original post

Advertisements

O srpskoj religiji i mitologiji

Bibliotekareći petkom u srednjoj školi u dokolici krenuh sa čitanjem prvo Sabranih dela Veselina Čajkanovića, a zatim i Sretena Petrovića. Ispisah veliki broj ceduljica, da ih ne bi dugo čuvala, zagubila ili ko zna šta drugo, reših da ovde to zapisujem. Na čega će to ličiti, još ne znam.

Posebno su mi se svidele sledeće izjave S. Petrovića:

„Zbog nepostojanja vidljivih arheoloških nalaza koji bi potkrepili hipotezu o vremenu prvobitnog prisustva Slovena u Evropi, mnogi kulturolozi su prihvatili pretpostavku da su se Sloveni širili na prelazu iz 5. u 6.v.n.e. na potezu od Zapadne Ukrajine prema Srednjoj Evropi i Balkanskom poluostrvu.“

 

„Nema još preciznog ni zadovoljavajućeg odgovora na pitanje pod kojim su imenom Sloveni uopšte poznati u Evropi pre toga.“

 

„Naša savremena istorijska nauka uporno ćuti, smatrajući ih pretpostavljam, ili koještarijama (Deretić, Pjanović…), ili manjkavim argumentima na kojima je i sama izgradila tzv. „zvanično gledište“, ne želeći da budu uzdrmani u svom dogmatskom dremežu“.

6. razred

IMG_5904

Islam je hrišćanska crkva.

Papa je vlasnik katoličke crkve.

Muhamed je osnivač srpske vere.

Vizantija je glavni grad Konstantinopolja.

Hlodoveh je bio osnivač Vizantije.

Konstantinopolj je vladar Vizantije.

Romeji su rimski vojnici.

Naturalna privreda je zamena prirodne hrane.

Carigrad je grad koji je osnovan u Rimu.

Karolinška renesansa je proglašavanje kralja u crkvi.

Jovanka Orleanka

Слика

 

Jovanka Orleanka je živela između 1412-1431. Rođena je u poniznoj porodici, isticala se uvek svojom darežljivošću, živom inteligencijom i urođenom intuicijom, iako ova žena nikad nije znala da piše i čita. 

Bila je naviknuta da kaže svom ocu, koji je grdio zbog toga što je hranila lutalice, da za nju nije važno što su lutalice ako imaju potrebu za njom i da onda kada činiš karitativno delo ne treba da misliš na takve stvari, već treba da činiš iz ljubavi prema  Bogu i ništa više. Duboko bi je rastuživale vesti koje su stizale  o onim borbama u kojima je umiralo na stotine njenih sugrađana. Nakon raznih vizija koje je imala, shvatila je svoju misiju, koju je od Boga dobila, da spase Francusku, u takvim momentima u kojima je vladao haos i teror a engleska invazija je pretila da  joj razruši otadžbinu.

Kaže se da je u ovom zadatku stalno bila vođena Arhanđelom Mihajlom. 

Devica iz Orleana bodrila je vojnike svojom jačinom i nepoljuljanom veromBožanski glasovi diktirali su joj strategije koje da primeni na bojnom polju i tako,  borbom za borbom, oslobodila je zemlju od ugnjetavanja. 

Istakla bi se i činjenicom da se uvek oblačila kao muškarac, nosila je sjajni oklop. Jahala je belog konja, držeći u jednoj ruci mač, a u drugoj belu zastavu, sve ovo sa dubokim značenjem. Iako je bila borac, ona je volela mir i upozoravala je neprijatelje, pre svake borbe, da odustanu, jer je  ona vesnik Božije volje.

Nažalost, kao uvek, kao i u Isusovom slučaju, slučaju Jovana Krstitelja i mnogih drugih, ljudstvo nje znalo da prepozna u njoj Spasitelja i platili su joj odanost i žrtvovanje izdajom…

Englezi su je uhvatili, a Francuzi  je nisu branili. Bila je okrivljena za Čarolije, suđeno joj je i presuđeno spaljivanje na lomači. Ali te vatre nisu joj mogle sagoreti duh, a njena legenda je ostala da živi. Posle pet vekova, 1920, Crkva joj je priznala zasluge i kanonizovala je.

 

Amazonke

amazonke
Očigledno pripadaju mitu, iako grčki istoričari govore o njima kao o istorijskom narodu. U opisima njihove društvene organizacije, koje često daju s pojedinostima vrednim pažnje, moguće je pratiti tragove matrijarhalnog uređenja. „Amazonke su bile narod“ sažima mišljenje o njima Diodor Sicilski u 1. veku p.n.e. kojim su vladale žene. Njihov način života vrlo se razlikovao od našeg. Žene su se obučavale u ratnoj veštini i neko vreme su morale da služe u vojsci. Za vreme vojničke službe ostajale su device. Nakon otpuštanja iz vojske udavale su se da bi imale decu. Ali svu vlast u javnom životu držale bi u svojim rukama. Muškarci su vodili domaćinstvo, kako to u našem društvu čine udate žene.Ime im je, navodno, bilo izvedeno od reči „amazos“, tj. „besprse“, jer su sebi, prema nekim verzijama mita, u mladosti spaljivale jednu dojku da im ne smeta pri zatezanju luka. Glavno oružje bile su im sekire. Vladar im je uvek bila kraljica. Kao i muškarci, ratovale su često, a u hrabrosti nisu zaostajale za njima. Grčki junaci su često dolazili u dodir s Amazonkama. Uz retke izuzetke, najčešće u ratu. Prvi se protiv njih borio junak Belerofont kada su upale u Likiju, i nagnao ih u bekstvo. Protiv njihove kraljice Hipolite krenuo je u ratni pohod i junak Tezej, koji ga je pratio, doveo je kući kao robinju zapovednicu njihove vojske, Antiopu, i njome se oženio. Njene drugarice su došle da je oslobode, ali se Antiopa zaljubila u Tezeja, branila s njim Atinu i u borbi poginula. Amazonke su s Grcima poslednji put ukrstile oružje u Trojanskom ratu. Njihova kraljica Pentezileja je došla u pomoć opsednutoj Troji i pala u dvoboju s ahejskim junakom Ahilom. Grci su Amazonkama izručili Pentezilejino mrtvo telo, ali su se one zauzvrat zaklele da više nikada naće ratovati protiv Grka. Svoju zakletvu su održale i u mitovima je ostalo samo sećanje na njih. Grci su smatrali da su Amazonke utemeljile brojne maloazijske gradove, koji su danas većinom u ruševinama. Među malobrojne izuzetke se ubraja Smirna (današnji turski Izmir). Ime Amazonki preneseno je, čudnim sticajem okolnosti, i u Novi svet. Kad se 1541. godine Francisko Orelano, kapetan konkvistadora Gonzalesa Pizaroa zaputio tokom najveće južnoameričke reke da dovede pomoć svojoj desetkovanoj armiji, naišao je na njenom ušću na indijanska plemena čije su poglavice bile žene. Pod uticajem antičke literature, reku na čijim obalama su vladale žene nazvao je Amazonom.

Katarina Velika

slika220

 

Katarina II je rođena 1729. godine u baltičkoj luci Šćećin koja sada pripada Poljskoj. Njeno ime je bilo Sofija Avgusta Frederika od Anhalt-Zerbsta. Njeni roditelji su bili plemići. Otac je bio komandant Šćećina, a majka je pripadala grofovskoj lozi Holštajna. Kada je napunila petnaest godina postala je kandidatkinja za suprugu Velikog vojvode Petra Ruskog, unuka Petra Velikog. I izbor je pao na nju…

9. februara 1744. godine carica Elizabeta, tetka Velikog vojvode Petra, primila je mladu Sofiju i njenu majku na dvor. Carica Elizabeta je bila impozantna ličnost i nije ni čudo što se Sofija skoro onesvestila od straha kada ju je ugledala. Sofija je imala dugu crnu kosu, svetao ten i veoma plave oči. Bila je jako privlačna mlada žena. Za razliku od nje, njen budući suprug je još kao mladić preležao težak oblik velikih boginja zbog čega je bio sav u ožiljcima i skoro bez kose. Bio je jako nezreo i često je provodio vreme igrajući se olovnim vojnicima.

Sofija je iste godine prihvatila pravoslavnu veru odrekavši se luteranstva i uzela ime Katarina Aleksejevna. U svojoj šesnaestoj godini udala se za Velikog vojvodu, međutim sa suprugom nije imala odnose. Petar je nakon venčanja postao sve neuravnoteženiji. Jednom prilikom kada je Katarina ušla u spavaću sobu videla je kako visi obešen pacov. Petar ga je obesio jer je počinio izdaju. Tokom godina koje je provela u braku Katarina je učila ruski jezik i pravoslavne verske rituale.

Iako nije imala odnose sa mužem od nje se očekivalo da rodi sina. Njen prvi ljubavnik bio je Sergej Salitkov viši dvorski službenik, oženjen čovek i izuzetno lep muškarac. 1745. godine Katarina je zatrudnela sa Salitkovim. Iako se znalo da dete nije Petrovo data mu je titula Velikog vojvode Pavla. Salitkov je otišao iz Rusije, a beba je predata carici Elizabeti.

Nakon veze sa Salitkovim Katarina je našla sebi novog ljubavnika. Bio je to Poljak, grof Stanislav Ponjatovski. Ponjatovski nije bio lep kao Salitkov, ali je bio obrazovan i nežan muškarac. Čovek koji je zamenio njegovo mesto u Katarininom krevetu bio je jedan od njenih najznačajnijih ljubavnika – Gregorije Orlov, oficir u carskoj gardi poznat po svojoj lepoti i fizičkim sposobnostima. Za Katarinu veza sa Orlovim je bila dobar potez. Svi članovi njegove porodice, prijatelji i poznanici bili su ponosni što je ona izabrala jednog od njih za svog bliskog saradnika i ta veza joj je garantovala podršku Ruske carske vojske. Kada je carica Elizabeta umrla 1761. godine Katarina je u to vreme nosila njegovo dete. Nakon porođaja dala ga je drugoj porodici da ga podiže. Petar III je postao car. Međutim 1762. godine dogodio se državni udar i on je svrgnut sa prestola. Glavni akteri su bili braća Orlov, ali je Katarina sigurno imala udela u toj operaciji. Iste godine je uz velike počasti ušla u Sankt Petersburg. Petar je zatvoren u dvorac Rofša ali je ubrzo zatim ubijen. Katarina je tvrdila da je Petar umro od izliva krvi u mozak, ali neki podaci ukazuju da su braća Orlov uz njen blagoslov ubili cara. Za Katarinu je još uvek postojala pretnja po presto – car Ivan VI. Pošto njegova životna priča nije tema ovog članka rećićemo samo da su ga ubili stražari jedne večeri kada je poručnik ruske vojske pokušao da ga oslobodi.

Niko nije verovao da će se Katarina dugo zadržati na prestolu jer je po poreklu bila Nemica a ne Ruskinja. 1764. godine Katarina je krunisana. Njen glavni cilj je bio da popravi sliku koju je Evropa imala o Rusiji i da uveća Ruske teritorije. Izvršila je radikalne promene u vladi. Čitala je Didroa, Voltera i Loka pokušavajući da ruskom narodu približi njihove ideje. Za vreme njene vladavine u Rusiji su unete veoma pozitivne promene na polju obrazovanja, zdravstva, poljoprivrede i industrije. Kako piše jedan hrvatski sajt «poslije poljoprivrede okrenula se rudarstvu i poslala geologe da obave geološka isptivanja. U tu svrhu utemeljila je i prvu rudarsku školu u Rusiji. Početkom 1762. donijela je odluku prema kojoj je svatko mogao osnovati tvornicu bilo gdje u Rusiji. Nije prošlo dugo i Rusija je razvila široku paletu industrije. Vodila je računa o policentričnom razvoju zemlje pa je tako utemeljila tvornice tekstila u okolici Moskve, tvornice lana smjestila je u području Jaroslova, a tvornice kože i svijeća u predjelu središnje Volge. Ukupan broj tvornica za njezine vladavine povećao se sa 984 na 3161. Nije se zaustavila na tome, ponovno je pozvala strane stručnjake, uglavnom iz Engleske. Dovela je admirala Knowlesa da gradi brodogradiliša i ratne brodove. Radnike iz čeličane u Tuli poslala je u Englesku da proučavaju izradu barometara, termometara i matematičkih instrumenata kako bi stečeno znanje kasnije primijenili u Rusiji. Dovela je obrtnike iz Njemačke, Austrije i Francuske da unaprijede carsku proizvodnju porculana. Ukinula je izvozne carine te povećala izvoz drveta, konoplje, lana, sirove kože, krzna i željeza. Nakon potpisivanja sporazuma iz Kyakhte 1768. trgovački karavani putovali su kroz Rusiju u pravcu i iz pravca Mandžurije. Rusija je izvozila krzno, kožu i lan u Kinu, a uvozila vunu, svilu, srebro i čaj. Početkom 1765. tri četvrtine državnog duga je podmireno, a deficit državnog proračuna prešao je u suficit. Prema dekretu iz 1764. zapovijedila je svim guvernerima da odrede točan cenzus, svoje provincije ucrtaju u mape i izvijeste o razvoju poljoprivrede i trgovine. Naređeno im je da grade i popravljaju ceste i mostove, nadziru požare i osiguraju da sirotišta i zatvori budu odgovarajuće upravljani.” Ali za nju kmetovi nisu imali nikakvu vrednost. Ona je čak kmetstvo nametnula i Ukrajincima koji su do tada bili slobodni ljudi. Novac koji je uzimala od Ruske pravoslavne crkve davala je u formi poklona braći Orlov. Oni su za deset godina dobili od nje nešto više od 7 miliona rubalja i nekoliko palata. Svog ljubavnika Gregorija Orlova poslala je u Evropu prethodno dodelivši mu titulu princa. Orlov je postao dobar ambasador Rusije i zbog toga mu je Katarina poklonila mermernu palatu na reci Nevi, a on njoj jedan ogroman plavi persijski dijamant koji se i dan danas nalazi ugrađen na vrhu carskog skiptra i zove se « dijamant Orlov ».

Katarina je planirala da nastavi da širi ruske granice u svim pravcima i da osigura izlaz na Crno more. 1792. godine Turska je potpisala sporazum i Rusija je dobila snažno uporište na severnoj obali Crnog mora. Katarina je tada započela vezu sa najvažnijim muškarcem u njenom životu – princem Gregorijem Potemkinom. Tokom prvog rata između Rusije i Turske Potemkin je služio u konjici i toliko se istakao da je stekao čin general-majora. Njih dvoje su bili opčinjeni jedno drugim. . Potemkin nije bio samo lep muškarac već je bio i jako inteligentan i savetovao ju je oko političkih pitanja vezanih za državu. Kada je uspela da proširi granice Rusije na Crno more pripojivši i Krim, on je kao guverner provincije organizovao veliki obilazak te teritorije. Pričalo se da je Potemkin za tu priliku kultivisao ogromne komade zemlje i posekao na hiljade stabala stvarajući lažna sela. Odatle potiče termin « Potemkinovo selo ».

Katarina je 1794. godine zbrisala Poljsku sa mape Evrope podelivši njenu teritoriju sa Pruskom i Austrijom. Potemkin je umro 1791. godine. Ubrzo nakon njegove smrti ona je započela novu vezu sa Zubovim koji je bio četrdeset godina mlađi od nje.

Katarina Velika je umrla u 67-oj godini života. Za vreme njene vladavine Rusija je uvećala svoju teritoriju za 200 000 kvadratnih milja i dobila izlaz na Bosfor preko Crnog mora. Zaista bila je Velika….

Marija Terezija

MariaTheresia_Maske

Marija Terezija

“Dok drugi rat ratuju, ti , sretna Austrijo,sklapaj brakove!” – rekla je Marija Terezija , austrijska nadvojvodkinja, češka i ugarsko-hrvatska kraljica. Ona je jedinstvenom politikom ženidbe i udaje dece postizala i čuvala mir sa susednim zemljama.

Iako nije bila preterano lepa, krasili su je velika mudrost i umeće. Bila je prva i jedina žena koja je vladala Habzburškom monarhijom. Njena vladavina trajala je čak četrdeset godina, od 1740. do 1780. godine, a to razdoblje nazvano je terezijanizam. Stvorila je značajne reforme na polju vojske, vere, školstva, zdravstva. Sama je stvarala istoriju.

Rođena je u Beču 1717. godine. Bila je najstarija kćerka Karla VI Habzburškog   i Elizabete Kristine . Za njeno obrazovanje bila je zadužena crkva, a volela je umetnost i streljaštvo. Govorila je pet jezika: nemački, latinski, španski, italijanski i francuski.

Već sa 14 godina počela je sa ocem da prisustvuje sastancima veća. Ipak, otac nikad nije sa njom razgovarao o politici jer se do poslednjeg dana nadao rođenju sina koji će ga naslediti. Međutim, to se nikad nije dogodilo.

Sa 19 godina udala se za Franju Stjepana Lotarinškog  i samim tim je njena loza dobila naziv Habzburg – Lotarinška loza. Postoji mnogo priča da je kraljica imala bezbroj ljubavnika, ali i da je on bio sklon prevarama. Ipak, za to nema dokaza. Njihov brak je bio ugovoren, ali Marija je bila iskreno zaljubljena u svog supruga. U prilog tome govore i sačuvani dokazi njenih ljubavnih pisama, upućenih Franji pre stupanja u brak.

Na vlast je došla 1740. godine, sa samo 23 godine, a posle smrti svoga oca koga je nasledila zahvaljujući “Pragmatičnoj sankciji” koju je on doneo pre njenog rođenja. Time je omogućeno nasleđivanje krune ženskim potomcima, što do tada nije bila praksa.

Od samog početka imala je mnogo problema, nasledila je monarhiju u nezavidnom stanju, bez novca i bez vojske. Kao žena, imala je mnogo neprijatelja koji je nisu smatrali dostojnim protivnikom. Verovali su da je, pošto je žensko, uz to i mlada i bez iskustva, sigurno mogu poraziti. Pruska će prisvajati provincije Šleske, što će dovesti do devetogodišnjeg rata. Marija je bila poražena i izgubila je Šlesku koju će kasnije pokušati da povrati, ali bezuspešno. Ipak, to je nije dalo pokoriti, već je samo ojačalo njene poduhvate prosperiteta monarhije.

Među brojnim reformama, najznačajnija na polju vojske je uvođenje vojnog roka za sve muškarce od 16 do 60 godina. Osnovala je i brojne vojne akademije, što joj je omogućilo trajni priliv vojske potrebne za ratovanje. Ekonomske reforme odnosile su se na ukidanje feudalnih odnosa, a pravila je i planove naseljavanja koje je uspešno sprovodila. Uvela je obavezno školovanje muške dece između šest i trinaest godina. Ukinula je inkviziciju, te je prekinuto mučenje i suđenje ženama koje su osuđivali da su veštice. Otvarala je medicinske ustanove i porodilišta, što je i podstaklo porast stanovništa. Za sebe je imala posebno porodilište, pošto je često bila trudna.

Rodila je čak šesnaestoro dece, pet dečaka i jedanaest devojčica, mada mnogi nisu preživeli. Rađala je od svoje 20. do 39. godine. Ratovanje i rađanje naslednika su se odvijala istovremeno. Nedugo po okončanju rađanja, bila je preokupirana nalaženjem bračnih partnera starijoj deci. Prvo muško dete bio je Josif II koji je nasledio presto i vladao deset godina nakon majčine smrti. Kćerka Marija Kristina  udala se za princa Alberta Saksonskog . Kćerka Marija Amalija  udala se za Ferdinanda, vojvodu od Parme . Sin Leopold II oženio je špansku vojvotkinju Mariju Luisu . Kćerka Marija Karolina  udala se za kralja Ferdinanda IV od Napulja i Sicilije  i nadživela svu svoju braću i sestre. Sin Ferdinand oženio se Mariom Beatris Rikarda. Najmlađa kćerka, Marija Antoaneta  udala se za francuskog kralja Luja XVI.  Poslednji sin, Maksimilijan Franjo bio je nadbiskup i poslednji knez – izbornik.

Suprug Marije Terezije, Franjo, umro je tokom proslave venčanja njihovog drugog sina Leopolda. Ona to nikad nije prebolela, do kraja života je nosila crninu i nije se više pojavljivala u javnosti. Takođe, nikada se nije u potpunosti oporavila od velikih boginja, a patila je i od umora, kratkoće daha, nesanice. Pogoršalo joj se i mentalno zdravlje. Umrla je 1780. godine, okružena decom, a sa njom je umrla i dinastija Habzburg. Iza sebe je ostavila obnovljeno carstvo koje je još dugo uticalo na ostatak Evrope, a njeni naslednici su se trudili da slede njene stope i nastave da modernizuju carstvo.

Marija Terezija je primer današnje uspešne, samostalne žene kojoj ništa ne može stati na put.

Mi je trebamo veličati i slaviti, jer je od tadašnje močvare napravila današnju Vojvodinu, savršeno mesto za život.

Sedmi razred

Fernando Magelan je oplovio Afriku i stigao u Indiju prvi.

Đordano Bruno – otkrivač kosmosa.

Napoleon Bonaparta je prvi stigao do juga Afrike.

Luj XIV – kralj sunca.

Sveta Alijansa je otkrivena da bi uspostavila mir u svetu.

Protestanti su bili protivnici raznim stvarima.

Vasko de Gama je bio moreplovac i prvi oplovio Ameriku.

Oslobodjeni ratovi su dobili Američko državljanstvo…

Revolucija ounačava naglu promenu raspoloženja medju ljudima.

Revolucija je nagla, velika i značajna promena u nazivu proizvodnje.

Napoleon dolazi na vlast posle rušenja jakobinske karikature.

Ujedinjena predvodnica države Italije je bila država Nemačka.

Pojam revolucija označava naglu, veliku i značajnu revoluciju.

Robert Fulton je bio pretsednik države.

Afromarički narod je živeo kao robovi, a indijski stanovništvo je bilo pogubljeno.

… napad na Pastilju…

Rasićimento – pokret u ujedinjenju Italije.

Industrisku revoluciju je pokrenula parna mašina.

Robert Fuslton je čovek koji je izumeo parnu mašinu.

Osmi razred

Hari Truman – nemački general avijacije.

Diverzija – ono što je Bata Živojinović radio Nemcima.

Mlada Bosna je imala 15 godina kad su je nazvali „Mlada Bosna“ jer još nije bila punoletna.

Đorđe Vajfert je izmislio prvo pivo u Srbiji.

Ruzvelt – engleski general.

Robert Luis Stivenson – džez pevač.

Luj Armstrong je prvi čovek koji je kročio na mesec.

Džon Kenedi – prvi predsednik SAD.

Vinston Čerčil je bio značajan pobornik u Drugom svetskom ratu.

Đuzepe Verdi – kompozitor u srednjem veku.

Čarli Čaplin je komičar, umro je oko 1970. i meni je jako žao što ga nisam upoznao.

Petar I Karađorđević je digo ustanak XX veka.

Nehru je digao samostalan pokret ili ustav.

Kancelar radi u kancelariji.

„Plava grobnica“ predstavlja smrt srpskih vojnika u Austriji po snegu.

AVNOJ – nepoznata reč do Drugog svetskog rata.

Diverzija je različitost, raznolikost.

Merilin Monro – dobra riba.

Treći rajh – banka u Nemačkoj.

Opozicija su ljudi u vladi.

Globalizacija – kad se nešto novo pojavi i svi „polude“ za tim.

Zaveru protiv Aleksandra Karađorđevića izveo je TENK.

Francisko Franko je zaveo FRANCUSKU diktaturu.

FranciskoFranko je zaveo FRANCUSKU DIREKTORKU.

Peti razred

Hanibal je bio najstrašniji čovek u gradu.

Hrišćanstvo je pronađeno u Palestini.

….zato su robovi svakog dana išli na streljanje.

Neron je bio pevač koji je pevao.

Homer je bio po grčkoj mitologiji slepi pisac koji je napisao Ilijadu i Odiseju.

Isus Hrist – hrišćanin koji je razapet na krstu stajao nekoliko dana i posle vaskrsao.

Jupiter je bio bog vetra.

Dorani su bili pretci starih Egipćana.

Podmorska bitka kod Salaline…

Had – božiji vlasnik.

Sofokle je bio grcki tragač.

Sokrat je bio bog podzemlja.

Dorani su grčko radničko pleme.

Miran je bio bacač diska.

Ahajci su dvorci mihijske kulture.

Organ vlasti bio je ranjen u petu.

Mitovi su izmisljene priče i rakete.

Zevs je bio vrhunski bog.

Ahajci su bili manevarci.

Fidija je bio bog koji se ubraja u 3 svetska cuda.

Svetska čuda: Arhimed, Viseći vrtovi u Vavoni, Svinka, Arosimet, Viseći vetrovi, Falos u Aleksandriji, Kolos na Radost, Grčke piramide, Viseći vladovi u Valivonu, Foros u Socosu…

Grcki filozofi: Sokrato, Maton, Arostapel, Soklon, Aristoklon, Heredot, Ristomir, Taton…

Grcki tragičari: Eohil, Euprid, Sokle, Evipirid…

Solomon je bio čuveni rimski besednik.

Penelopa je Herkulova žena.

Komedije su scene gde su se vladari i carevi smejali.

Biblija je sveta knjiga što je bog zapisao.

Aristokratija je uređenje u kome vlada država.

Filip II – persijanski kralj.

Jevreji su bili ljudi koji su osnovali staru Grčku.

Slavoluk je grčki vojskovođa koji je osvojio Spartu.

Romanizacija – jedinstvo u okviru države.

Lepenski vir je najstarije geološko nalazište.

Piramide su grobnice u koima su stari kraljevi zavijani u zavoje.

Milanskim egiktom je stvoren zakon koji je narod morao da poštuje a taj zakon je stvorio car Milan.

Milan Obrenović je postigao sa Milanskim ediktom da Srbija bude nezavisna država.

Lepenski vir je statua od gline.

Biblija je sve što piše o bogovima.

Biblija je knjiga o prošlosti.

Homer je bio grčki pesnik koji je bio gluv.

Maratonska bitka se održala na Maratonsom polju gde su se borili Rimljani i Grci, dobili su ime maratonci.

Homer je otac istorije.

Lepenski vir je vir koji je lepenski.

Lepenski vir je ekološko nalazište.

Hijeroglifi su način pisanja u Rimu.